Najčešće greške prilikom pisanja seminarskih radova
Iako mnogi smatraju da znaju kako se piše seminarski rad, praksa pokazuje suprotno. Prilikom izrade seminarskog rada postoji niz zamki koje mogu uticati na kvalitet vašeg rada. U daljem tekstu ukazaću na najčešće greške prilikom pisanja seminarskih radova i kako da ih izbegnete.
Odabir teme
Kada birate temu za seminarski rad, važno je da to uradite pažljivo. U pojedini slučajevima nije moguće da sami odaberete temu, ali ukoliko imate tu mogućnost, evo šta treba da uzmete u obzir:
Najpre istražite dostupnu literaturu. Ako uočite da za odabranu temu nemate na raspolaganju odgovarajući materijal, onda je preporuka da je promenite. Time ćete sebi znatno uštedeti vreme za izradu seminarskog rada.
Istraživanje teme i izvora je obiman posao, zato je bolje da uvek birate teme za koje nije teško naći odgovarajuću literaturu. Što bolje uradite pripremu, lakše ćete napisati rad.
Pravopis i gramatika
Jedna od najčešćih greška prilikom pisanja seminarskih radova. Bez obzira na vrstu naučnog rada, gramatika i pravopis su obavezni. Često se dešava da zbog ovih grešaka radovi propadnu.
Kada imate nedoumice u vezi sa nekim rečim, proverite više puta kako se pišu. Najbolje je da to uradite korišćenjem rečnika srpskog jezika (Matica srpska). Tako ćete biti sigurni da je određena reč pravilno napisana.
Iako postoji mnogo portala koji ukazuju na pravopis i gramatička pravila, nemojte se oslanjati na njih. To nisu zvanična i standardizovana pravila srpskog jezika, te mogu biti pogrešan izvor podataka.
Navođenje i citiranje literature – plagijarizam
Navođenje i citiranje literature u naučnim radovima se podrazumeva.
Možda se mnogima čini jednostavnim, ali ukoliko to izostavite, vaš rad se smatra plagijatom. To je velika greška, koju možda nista učinili namerno, ali posledice mogu biti ozbiljne.
Citiranjem literature vi ukazujete koje ste izvore koristili za pisanje seminarskog rada i kako osobe mogu da dođu do literature, ako ih zanima.
Dva najčešća načina citiranja su APA i Oksfordski stil. Postoji još stilova kojima možete da navodite izvore, ali su pomenuta dva opšteprihvaćena. Ako imate bilo kakve nedoumice, pročitajte kako se navodi i citira literatura u naučnim radovima.
Struktura rada
Bez obzira na vrstu naučnog rada, on mora imati strukturu. Odnosno, uvod, razradu i zaključak. Time dobijate jasan pregled vaše rada. To nije nužno uraditi odmah, jer neretko se dešava da tek nakon istraživanja dobijete celokupnu sliku kako rad treba da izgleda.
Veoma je važno da budete jasni i precizni. Suština je da analizirate određenu temu i problem, a ne prepričavanje. Pored toga, ne treba zaboraviti formatiranje teksta.
Veličina slova u radu treba da budu 10, 11 ili 12 pt. Što se tiče naslova i podnaslova, preporučena veličina je 14 i 16 pt. Uvek koristite samo jedan font, nikako više različitih.
Probijanje roka i pisanje rada u poslednjem trenutku
Kada se olako pristupi pisanju radova, neminovno dolazi do kašnjenja i pisanja seminarskog u zadnji čas. To dovodi do mnoštvo grešaka koje nije lako ispraviti. Pisanje radova zahteva određeno vreme i disciplinu.
Uvek je bolje da pišite svakodnevno određene delove, makar to bila dva pasusa. Tako ćete moći da se posavetujete sa profesorom u vezi sa nedostacima i potencijalnim ispravkama.
Dodatno
Iako ne spada u pisanje naučnih radova, kupovina besplatnih i gotovih seminarskih radova je kolosalna greška.
Nikada nećete moći da znate verodostojnost podataka, navedene literature i da li je struktura dobra. Osim toga, kupovina gotovih radova sa sobom donosi mogućnost plagijata, jer ne možete da znate da li je taj rad već korišćen.
Dakle, sada znate na koje segmente treba da obratite pažnju prilikom pisanja seminarskih radova. Ako imate bilo kakve nedoumice, izradu naučnih radova prepustite meni. Za sva pitanja u vezi sa pisanjem naučnih radova možete me kontaktirati putem telefona 064 4200 033 ili pisati na mejl ekonomija4you@gmail.com
Foto: Pexels